Мантра... Чакра... И остале вуду магије

Зар вам се не чини да се понекад данима ништа не дешава, ништа битно, ништа помена вредно? А онда, у пар дана, или у једном дану, или једном сату, одједном, читава канонада разних ситуација, убрзања до усијања, проблема, срећних и радосних или горких догађаја.

Током претходних месец дана, била сам вирулентна, као у хибернацији.

А онда – меил са Факултета: почињу предавања на специјалистичким студијама медијације у мобингу, које чекам већ месецима; пријатељица ми се јавила у вези једног пројекта и мог учешћа у истом и одмах заказала састанак за почетак ове недеље са евентуално заинтересованим странама (и ја сам заинтересована!); за половину ове седмице ми је заказана једна врло битна ситуација... о којој ћу кад прође. Тако ми се у пар дана слило брдо обавеза, сусрета, посла.

Али... Направила ми се нека унутрашња пометња. Хаотично стање.

Како све одрадити на најбољи могући начин?

Како се не саплести на сопствене замке?

Како све то испратити, у свему учествовати?

Одакле црпети енергију, поред разних менталних и енергетских вампира којима сам окружена – не својом вољом?

Како...?

Овај Гордијев чвор у стомаку ће данас нестати – биће пресечен и, надам се, нећу се распасти?!

Држим сама себи палчеве, зауздавам трему и, у себи, понављам мантру: биће то добро, то мора бити добро, биће добро! (Као када ходаш сам кроз мрачну шуму, па певаш да растераш страх и да охрабриш себе.) 

Последњи поглед у огледало (немам појма да ли ми се свиђа оно што видим!) и – искорак за нови корак.  

Крај једне и почетак друге етапе. Чиста дијалектика.